О књизи: 2012 / "...Јосх је избегавао мој поглед колико је могао. Нисам одвојио поглед - јер је питање висило у ваздуху , на шта сам свим силама своје душе желео да добијем одговор „Клара, немој да ме гледаш тако“, изгубио је живце, наставивши да гледа „Уопште ти ништа не дугујем “, рекао сам замишљено, а ја сам се лецнуо – понекад, када је тешко обуздати емоције, чује се нека врста металног звецкања – дај да ти вратим полако извукао малу кутију са прстеном из џепа свог комбинезона. Пажљиво сам ставио кутију на ивицу стола и изашао тима који се окупио иза врата, који је сада зурио у мене са страхопоштовањем. Превише је мобилан за мене, са богатим изразима лица и изразима очију..."